Перспективе

ПОСЛОВНО УДРУЖЕЊЕ ХОТЕЛСКО-УГОСТИТЕЉСКЕ ПРИВРЕДЕ СРБИЈЕ ПРЕСТРОЈАВА СЕ У СКЛАДУ СА ЕПОХОМ
Снага регионалних веза
У наступу ка захтевним иностраним тржиштима, много смо привлачнији и јачи ако смо у понуди као регион, него ако свака земља долази појединачно. Управо као прави представник региона, уз велику подршку из непосредног окружења, Србија је добила организацију Светског конгреса хотелијера у октобру 2009. Да би се туризам заиста развио, још много тога треба урадити, променити и поправити, али је очито да су добри путеви пред нама

Да и у бурном времену транзиције једно струковно удружење може не само да опстане већ и да се развија, најбоље потврђује пример ХОРЕС-а, Пословног удружења хотелско-угоститељске привреде Србије, које је прошле године обележило 40 година рада. Већ четири године на челу удружења је прекаљени економиста Бранко Кривокапић. У досадашњем радном веку прошао је читаву лепезу различитих послова, почев од рада у Дому културе „Студентски град” у Београду, био председник кредитног одбора банке, водио приватни бизнис у туризму, а сада је, ево, успешни директор Пословног удружења. Та разноликост послова и искустава му је данас од велике помоћи.
– Поносимо се тиме што смо показали да наша струка може да живи и развија се и кад пролази кроз велике реформе, током којих је већи број хотела и ресторана приватизован, а до краја ове године ће, очекујемо, тај посао бити и потпуно завршен – каже за Националну ревију Бранко Кривокапић, директор ХОРЕС-а. – Основни циљ Удружења је да штити интересе чланова и обезбеди повољне услове за рад предузећа, хотела и ресторана у свом саставу. Много тога смо урадили на побољшању државне регулативе коју у овој области. Веома добро сарађујемо са надлежним министарством, али је и велики број проблема које заједнички још морамо да решимо. Уложили смо пуно труда и успели да изборимо посебан статус у систему ПДВ-а.  Тако, ПДВ на ноћење износи 9, а на исхрану 18 одсто. Циљ нам је да се и овај други порез смањи на 9 одсто.
Позиционирање Удружења, омасовљење, побољшање сарадње у земљи и суседству били су први задаци по доласку овог руководства ХОРЕС-а.
– Сматрао сам да је важан развојни предуслов то да туристи виде овај наш простор као регион, а не појединачно земљу по земљу. Балкан, раније сматран опасним, сада у очима страних туриста постаје врло атрактивна дестинација. Успоставили смо веома добре односе са суседним земљама. Пре три године смо основали Балканску алијансу хотелијера и ресторатера, у коју су ушле Босна и Херцеговина, Црна Гора, Македонија, Албанија, Бугарска и Румунија. А план је да се и даље ширимо.

ПРЕПОРУКЕ ИЗ СУСЕДСТВА

– Управо захваљујући том концепту регионалног повезивања, Србија ће у октобру ове године бити домаћин Светског конгреса хотелијера. Кад смо конкурисали као представник региона, имали смо подршку свих наших колега из суседства. Предлог је потекао од колега из Македоније, уз образложење да би наш регион, са толиким бројем становника и богатим културним наслеђем, као и другим ресурсима, требало снажније пропагирати. Тврдили су да су управо Србија и Београд право место где би требало одржати светски конгрес. И други у суседству су препознали да Србија и ХОРЕС имају потенцијал да успешно изнесу један тако велики пројекат. Подршка је била снажна. Истицано је да Београд има најбоље везе са светом, да имамо знање, традицију, инфраструктуру и велико искуство у организовању скупова највишег ранга.
Наравно, скуп оваквог нивоа је изванредна прилика да Србија покаже своје знаменитости, али и предочи важне развојне пројекте и бројне могућности за квалитетна инострана улагања, како би туризам постао генератор развоја и Србије и целог региона.
– Годишњи девизни прилив од туризма ће бити око 700 милиона долара (званични подаци за прошлу годину још нису објављени), што је веома мало према нашим могућностима – каже Бранко Кривокапић. – Већ прве анализе јасно показују да је највећи број тих људи долазило овде да би завршили неки посао, и то углавном из суседства, из бивши југословенских република. То и није у правом смислу речи туризам. Зато је наш основни задатак да снажно и умешно брендирамо Србију као земљу интересантну за странце. Из сваког европског града овде се може стићи за два сата, што је велика предност. Нема напорних путовања, све то мање кошта, али на све то треба надоградити понуду са привлачним аранжманима. Организација и ниво туризма су, несумњиво, поправљени. Кад човек дође у Београд, верујем да се враћа задовољан и да има разлога да га препоручи као нову интересантну дестинацију. То су установили и светски признати стручњаци, у више наврата званично препоручивши Београд.

ПРЕПРЕКЕ И САВЛАЂИВАЊЕ

Када просечни модерни туриста на основу информација и слика закључи да је неко место интересантно за њега, кажу стручњаци, две су основне ствари које потом гледа: цену превоза и хотела.
– Са становишта превоза још увек смо неконкурентни, јер код нас још нема лоу кост компанија. Може се доћи само редовним линијама – напомиње Кривокапић. – Авио компаније су се оријентисале према пословним људима, не према туристима, и то прва баријера која онемогућава масовнији долазак. Други разлог је инертност наших агенција, углавном опредељених за извоз туриста, а не инкаминг туризам. Оне раде на чистој економској основи, а тренутно је много лакше понудити летовање или зимовање ван земље, него довести странце, појединце или групе, у Србију. У Европи имамо такозвани „сити брејк”, који за три дана са превозом и смештајем не би смео да кошта више од 250 евра. Ми то још чекамо. И сами хотели још нису спремни да оборе цене својих услуга јер живе од пословних људи. Некада је Београд имао проблема са смештајним капацитетима, бројем лежаја, данас то више није случај.
Да би се туризам развијао, тврди Кривокапић, мора да буде окренут ка великим туроператорима. Они, пак, траже осетно ниже цене да би били присутни на овом тржишту.
– На планинама се досад углавном рачунало на сезону од два и по месеца, док има снега. Планина је, међутим, атрактивна и у осталом периоду године. Златибор, који практично функционише девет до десет месеци, најбољи је пример. Нашли су модел како да привуку туристе и имају шта да им понуде – додаје Кривокапић. – Морамо и да се значајније окренемо домаћем туристи, јер су то платежно способни туристи и велики потенцијал. Поређења ради, у једној бања крај Беча 75 одсто гостију су Бечлије.

***

Улагање
– Наше бање имају добру традицију, веома квалитетну воду, добар медицински кадар који може да обави сваки посао из свог домена. Међутим, у тај сектор дуго није улагано, много тих бања је у таквом стању да смо изгубили добру клијентелу – каже Бранко Кривокапић.  – Где год је новац досад уложен у реновирање и уређење, показало се да је то добра и економски оправдана инвестиција.